Vr­hov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo Cr­ne Go­re, ni tri go­di­ne na­kon iz­ja­ve biv­šeg mi­ni­stra Re­pu­bli­ke Srp­ske Mom­či­la Man­di­ća da je Mi­lo Đu­ka­no­vić obez­bje­đi­vao go­ri­vo za ten­ko­ve u Sre­bre­ni­ci, ni­je is­pi­ta­lo ulo­gu pre­mi­je­ra u tom zlo­či­nu. Zlo­čin u Sre­bre­ni­ci se do­go­dio 1995. go­di­ne, a Đu­ka­no­vić je i ta­da i sa­da pre­mi­jer Cr­ne Go­re. Man­dić je tvr­dio da su po­moć ima­li i od ta­da­šnjeg mi­ni­stra zdra­vlja Mi­o­mi­ra Mu­go­še, ko­ji je sa­da am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u Slo­ve­ni­ji.
Iz Vr­hov­nog tu­ži­la­štva Cr­ne Go­re ju­če ni­je­su od­go­vo­ri­li na na­še pi­ta­nje da li is­pi­tu­ju na­vo­de Mom­či­la Man­di­ća o ulo­zi Mi­la Đu­ka­no­vi­ća to­kom 1995. go­di­ne.
– Ne mo­gu da za­bo­ra­vim po­moć ko­ju su Mi­lo Đu­ka­no­vić i nje­go­va vla­da 1994. go­di­ne upu­ći­va­li Voj­sci Re­pu­bli­ke Srp­ske i na­šem na­ro­du i to u tre­nu­ci­ma ka­da nam je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić uveo sank­ci­je. Go­ri­vo za na­še ten­ko­ve ko­ji su se bo­ri­li od Fo­če pre­ko Sre­bre­ni­ce do Bi­ha­ća i da­lje slao je upra­vo Đu­ka­no­vić. Ko zna šta bi bi­lo sa Re­pu­bli­kom Srp­skom da te po­mo­ći ni­je bi­lo. Mi smo bi­li pred po­ra­zom, a Đu­ka­no­vić nam je ta­da pro­dao naf­tu ko­jom smo na­pu­ni­li pra­zne re­zer­vo­a­re na­ših ten­ko­va i spa­si­li Re­pu­bli­ku Srp­sku – re­kao je Mom­či­lo Man­dić, ta­da­šnji mi­ni­star po­li­ci­je u Re­pu­bli­ci Srp­skoj.
Pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja „Sre­bre­nič­ke maj­ke” Ha­ti­dža Meh­me­do­vić ka­že za „Dan” da ni­je is­klju­če­no da je Mi­lo Đu­ka­no­vić po­ma­gao Voj­sku RS.
– Slu­ša­li smo nje­go­ve va­tre­ne go­vo­re iz tog pe­ri­o­da i do­bro ih pam­ti­mo. Ja­sno je da je u sve­mu, pa i u zlo­či­nu u Sre­bre­ni­ci, uče­stvo­vao i dr­žav­ni vrh Cr­ne Go­re. Sve je ra­đe­no po na­lo­gu vr­ha vla­sti u Cr­noj Go­ri i to ni­je ni­ka­kva taj­na. Na­ža­lost, ne­ma prav­de i zlo­čin ni­je osu­đen, zlo­čin­ci ni­je­su ka­žnje­ni, ne­go na­gra­đe­ni. Si­gur­no je da ne­ko­me ova­kvo sta­nje od­go­va­ra, a svi ko­ji su di­rekt­no i in­di­rekt­no uče­stvo­va­li u ovim zlo­či­ni­ma mo­ra­ju bi­ti ka­žnje­ni – tvr­di Meh­me­do­vi­će­va.
Čla­ni­ca Udru­že­nja „Po­kret Maj­ke en­kla­ve Sre­bre­ni­ca i Že­pa” Ka­ta Ho­tić na­vo­di da je sprem­na da svje­do­či, ako tu­ži­la­štvo u Cr­noj Go­ri po­kre­ne po­stu­pak pro­tiv čel­nih lju­di dr­ža­ve, pa i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
– Po­treb­no je da se pre­i­spi­ta­ju svi oni ko­ji su po­dr­ža­va­li zlo­čin. U Cr­noj Go­ri ih je bi­lo mno­go i to na bit­nim funk­ci­ja­ma. Od­go­vor­ni ću­te, ne­će da pri­zna­ju, a sva­ko ko je pre­šao gra­ni­cu prav­de mo­ra da od­go­va­ra, bez ob­zi­ra na ko­joj je funk­ci­ji. Znam da je Cr­na Go­ra ima­la ve­li­ku ulo­gu u zlo­či­nu u Sre­bre­ni­ci jer je 70 lju­di ko­ji su tra­ži­li spas u Cr­noj Go­ri, umje­sto slo­bo­de, do­bi­lo smrt. Da je htje­la, vlast u Cr­noj Go­ri je mo­gla da spri­je­či taj zlo­čin, ali to ni­je­su ura­di­li – na­vo­di Ho­ti­će­va.
Ona ka­že da je ru­ko­vod­stvo u Cr­noj Go­ri pri­lič­no od­go­vor­no za zlo­čin u Sre­bre­ni­ci, a osta­lo je za­šti­će­no.
– Bi­lo bi do­bro da cr­no­gor­sko tu­ži­la­štvo po­kre­ne ovo pi­ta­nje, mo­ra­ju pri­hva­ti­ti isti­nu. Po­mo­ći ću, svje­do­či­ću u tom po­stup­ku, a tu­ži­la­štvo ne­ka ra­di, to im je po­sao. Ne­ka pro­vje­re ko je šta ra­dio i ot­kri­će isti­nu – po­ja­šnja­va Ho­ti­će­va.
Mom­či­lo Man­dić je pri­je tri go­di­ne ka­zao da ne smi­je da se za­bo­ra­vi ni po­moć ko­ju „nam je upu­ći­vao ta­da­šnji mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­mir Mu­go­ša ko­ji je Her­ce­go­vi­ni da­ro­vao dvi­je polj­ske bol­ni­ce”.
– Ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti ni do­bro­volj­ce ko­je je ohra­bri­va­la i opre­ma­la Vla­da Cr­ne Go­re, ka­da su na­ša bra­ća Nik­ši­ća­ni po­ma­ga­li u oslo­ba­đa­nju Fo­če, a Plje­vlja­ci, na če­lu sa do­sko­ra­šnjim gra­do­na­čel­ni­kom, oslo­ba­đa­li srp­sku ne­jač od mu­dža­he­din­skih hor­di u Go­ra­ždu. Po­seb­no su zna­ča­jan do­pri­nos da­li u oslo­ba­đa­nju Go­ra­žda, gdje je biv­ši gra­do­na­čel­nik Plje­va­lja i sa­da­šnji, ko­li­ko ču­jem, po­sla­nik Mi­la Đu­ka­no­vi­ća po­ka­zao ne­vje­ro­va­tan pa­tri­o­ti­zam. Biv­ši mi­ni­star zdra­vlja Mu­go­ša je je­dan od naj­o­mi­lje­ni­jih lju­di u RS i srp­ski mu na­rod ni­kad ne­će za­bo­ra­vi­ti što je sve ura­dio za nas. Ču­di me šta se de­si­lo sa ona­kvim Sr­bi­nom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem i dru­gim srp­skim pa­tri­o­ta­ma nje­mu bli­skim da pre­ko no­ći plju­nu na naj­bo­lje što su ura­di­li u ži­vo­tu – ka­zao je Man­dić.
Man­dić je pred su­dom u Stra­zbu­ru do­bio spor pro­tiv Cr­ne Go­re zbog ne­za­ko­ni­tog hap­še­nja u Bu­dvi. Ka­zao je tada da ni­je že­lio ma­te­ri­jal­nu na­kna­du, već jav­no iz­vi­nje­nje cr­no­gor­ske vla­sti za ne­prav­du ko­ja mu je na­ne­se­na. On je, po­red osta­log, iz­vi­nje­nje tra­žio jer nje­go­va po­ro­di­ca vo­di po­ri­je­klo iz Cr­ne Go­re, pa ni­je, ka­ko ka­že, že­lio da „ceh ne­za­ko­ni­tih po­stu­pa­ka cr­no­gor­ske po­li­ci­je pla­ća nje­gov brat­ski na­rod”.
Cr­na Go­ra je 2005. go­di­ne iz­ru­či­la Man­di­ća bo­san­skim vla­sti­ma ko­je su ga po­tra­ži­va­le zbog sum­nji da je fi­nan­sij­ski po­ma­gao sa­kri­va­nje op­tu­že­nog za rat­ne zlo­či­ne u BiH Ra­do­va­na Ka­ra­dži­ća. Bo­san­ski su­do­vi su 2007. i 2010. go­di­ne oslo­bo­di­li Man­di­ća kri­vi­ce, ko­ji je ka­sni­je pred su­dom u Ha­gu do­bio tu­žbu pro­tiv Cr­ne Go­re zbog ne­za­ko­ni­tog hap­še­nja u Bu­dvi 2005.
D.ŽIV­KO­VIĆ


De­le­ga­ci­ja Po­zi­tiv­ne ide u Po­to­ča­re

De­le­ga­ci­ja Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re, ko­ju či­ne za­mje­ni­ca pred­sjed­ni­ka Azra Ja­sa­vić i pred­stav­ni­ci Fo­ru­ma mla­dih, pri­su­stvo­va­će ovo­go­di­šnjoj ko­me­mo­ra­ci­ji žr­tva­ma po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja 20 go­di­na od ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci.
– Sre­br­ni­ca mo­ra bi­ti po­ziv na su­o­ča­va­nje sa pro­šlo­šću, jer ovaj ge­no­cid ne smi­je osta­ti bez ka­zne, a broj­ne žr­tve bez prav­de. Sa­mo na taj na­čin mo­že­mo gra­di­ti me­đu­sob­no po­vje­re­nje i stva­ra­ti zdra­ve osno­ve za bu­du­će ge­ne­ra­ci­je ko­je će se su­prot­sta­vlja­ti sva­kom ob­li­ku mr­žnje, zla i fa­ši­zma – sa­op­šte­no je iz Po­zi­tiv­ne.
Dva­de­se­ta go­di­šnji­ca stra­vič­nog ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci pod­sje­ća nas i opo­mi­nje da ni­kad ne za­bo­ra­vi­mo ko­li­ko je va­žno ču­va­ti i raz­vi­ja­ti Cr­nu Go­ru kao za­jed­ni­cu rav­no­prav­nih i slo­bod­nih gra­đa­na i na­ro­da, po­ru­či­li su u Cr­no­gor­skoj de­mo­krat­skoj uni­ji Cdu.
U toj par­ti­ji su re­kli da Cr­na Go­ra mo­že da po­sto­ji i ima zdra­vu per­spek­ti­vu sa­mo kao za­jed­ni­ca u ko­joj se ni­ko ne­će osje­ća­ti tje­skob­no i muč­no zbog svo­je na­ci­o­nal­ne, kon­fe­si­o­nal­ne ili bi­lo ko­je dru­ge oso­be­no­sti.


Na komemoraciji i Fi­lip Vu­ja­no­vić

Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić pri­su­stvo­va­će obi­lje­ža­va­nju dva­de­se­to­go­di­šnji­ce zlo­či­na u Sre­bre­ni­ci. Ka­ko je sa­op­šte­no iz Vu­ja­no­vi­će­vog ka­bi­ne­ta, obi­lje­ža­va­nju će pri­su­stvo­va­ti i pot­pred­sjed­nik Skup­šti­ne Su­ljo Mu­sta­fić kao i pot­pred­sjed­nik Vla­de Ra­fet Hu­so­vić.